Iz anticke Grcke sam u ovo vreme preneta.
Klasicne vrednosti kao dugu, talasastu kosu,
na ledjima nosim.
Vrline drevnog doba, koje vredjaju,
u novom svetu.

Moje ime je Afrodita,
zbog ljubavi za mog Adonisa
ja krvarim, tugujem.
Zivim za onih sest meseci,
kad mi se on iz podzemlja vrati.

Penelopom me zovu,
dok pogrebno ruho
za svekra svog pravim.
Sto sam danju tkala, to nocu param,
sa mojim Odisejem u mislima.

Selena sam
kad duboko uspavljujem
mog dragog Endimiona,
da ga zauvek milujem, volim:
tiho, dugo, za vecnost.

Iz anticke Grcke sam u ovo vreme preneta.

Mora da me je poslala Klio,
  ovakvu drevnu, klasicnu.

Vrline drevnog doba traze svoje Korintske stubove
gde ce konacno naci mesto
i u novom svetu.